Blog

TUŽBE PROTIV BANAKA U SVETLU STAVA VKS – TROŠKOVI OBRADE KREDITA

Dok su prethodnih par meseci advokati za tužbe protiv banaka i poslovne banke vojevale borbe u sudnicama osnovnih i apelacionih sudova, sa promenjivim uspehom, sve aktere je intrigirala samo jedna nepoznanica – šta o pitanju dozvoljenosti naplate troškova obrade kredita misli Vrhovni Kasacioni Sud (u daljem tekstu – VKS).

Iako formalnopravno gledano, sudska praksa, a time i stav VKS-a, ne predstavljaju izvore prava i nešto što obavezuje domaće sudove, svedoci smo činjenice da se stavovi i mišljenja VKS-a veoma poštuju i gotovo bespogovorno slede među sudovima. Ovakav značaj VKS može da zahvali činjenici da je u pitanju najviša sudska instanca u Republici Srbiji, čije sudije zbog svojih profesionalnih dostignuća uživaju veliki ugled u svojoj branši, ali još više činjenici da je u pitanju revizijski (žalbeni) sud koji na koncu odlučuje, kao poslednja instanca, o svim pravnim pitanjima gde je postupanje sudova neujednačeno. Jedno od takvih pravnih pitanja predstavljaju upravo sporovi o zakonitosti naplate troškova za obradu kreditnih zahteva.

Konačno, nakon višemesečnog oklevanja, 22. maja VKS je usvojio stav povodom pitanja dopuštenosti naplate naknade (provizije) za obradu kredita.

ŠTA PIŠE U STAVU VKS-A?

U narednim redovima prenosimo stav usvojen na sednici Građanskog odeljenja VKS:
Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava ukoliko je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.

Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.

KAKO TUMAČITI STAV VKS-A?

Predmetni stav VKS-a je prilično izbalansiran, njime se čini ustupak kako korisnicima kredita, tako i poslovnim bankama. Pri tom korisnici kredita izvlače kratkoročan ćar, jer prema našem sudu, više nema nikakve dileme da je dosadašnja praksa banaka da naplaćuju troškove za obradu kredita bila nezakonita. Naime, ovim stavom VKS-a potvrđuje se da odredba ugovora o kreditu, kojom se korisnik kredita obavezuje da plati banci troškove kredita, ništava osim u slučaju kad je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. S obzirom da poslovne banke u prethodnih 15 godina gotovo nikada u ugovorima o kreditu nisu navodile u čemu se sastoje troškovi kredita, niti su iste strukturirale, to proizlazi da su odredbe ugovora o kreditu koje se odnose na troškove obrade ništave.

Iako kratkoročno gubitnici, poslovne banke bi, na duge staze, mogle da izvuku brojne benefite iz stava VKS-a. Ako je do sada postojala dilema, nakon stava VKS-a je postalo jasno da banke imaju pravo da naplaćuju troškove za obradu kredita, čak i u procentualnom iznosu od visine kredita. Međutim, u cilju zaštite osnovnih načela obligacionog prava, a time posredno i korisnika kredita, kao slabije ugovorne strane, VKS je naložio bankama da ubuduće troškove obrade kredita moraju jasno i nedvosmisleno obrazložiti. Dakle, ovim se stavlja embargo na naplatu fiktivnog (lažnog) troška ukoliko on ne postoji u stvarnosti.

Pored toga, VKS je posebnu pažnu posvetio tehnici (načinu) naplate troškova za obradu kredita. Naime, ovim putem je ukazano na nezakonitost dosadašnje prakse da se troškovi obrade kredita plaćaju jednokratno, bilo u kešu ili zaduživanjem iznosa kredita, neposredno pre puštanja kredita u tečaj. VKS je naložio da se ubuduće troškovi kredita moraju uračunavati u iznos efektivne kamatne stope i isplaćivati ravnomerno tokom čitavog trajanja ugovora o kreditu.

U ČEMU SE SASTOJALA NEZAKONITOST NAPLATE TROŠKOVA KREDITA?

Banke su opisanim postupanjem prekršile princip jednakih davanja dovodeći korisnika kredita u naravnopravan položaj, na osnovu unapred pripremljenog i odštampanog ugovora, na čiju sadržinu on nije mogao da utiče. Naime, banka za sebe zadržava pravo da odredi troškove obrade kredita bez odgovarajućeg obrazloženja koji su to troškovi, na osnovu čega su utvrđeni i zašto se vezuju za iznos odobrenog kredita.

Prema tome, klijentu nije poznata formula po kojoj se ovi troškovi obračunavaju, niti struktura istih. Sve ovo ukazuje, da je navodni „trošak obrade kredita“ fiktivan, te da je isti lažno prikazan iako u stvarnosti ne postoji. Ovo stoga što banka cenu za korišćenje kredita naplaćuje kroz kamatnu stopu, a posebne troškove može da naplati samo ukoliko iste specifira i opravda. Dakle, banka nije imala pravo da naplati ovaj trošak.

KAKVA JE DALJA SUDBINA TUŽBI PROTIV NAPLATE TROŠKOVA KREDITA?

Po našem mišljenju, u najkraćem, jako dobra!

S obzirom da je opšte poznato da poslovne banke u prethodnih 15 godina prilikom naplate troškova obrade kredita nisu svojim klijentima specifikovali od čega se pomenuti troškovi sastoje, proizlazi da su odredbe ugovora o kreditima kojima se predviđalo plaćanje ovih troškova ništave. Prema tome, VKS je stao na stanovište da su banke postupale nezakonito kada su naplaćivale troškove obrade kredita na opisani način.

Kao glavna pravna posledica utvrđivanja ništavosti neke odredbe ugovora javlja se obaveza da se izvrši restitucija – povraćaj onoga što je isplaćeno na osnovu te ugovorne odredbe.

To dalje implicira da korisnici kredita imaju pravo da preko advokata za tužbe protiv banaka, u sudskom postupku, zahtevaju da im banke vrate iznos koji su platili na ime troškova obrade kredita uvećan za iznos zakonske zatezne kamate od momenta kada su banci izvršili isplatu pomenutog troška.

Pri tom, pravo na sudsku zaštitu imaju svi korisnici kredita bez obzira da li je od momenta uzimanja kredita i plaćanja troškova obrade prošlo više od 10 godina. Ovo stoga što isticanje tužbenog zahteva za utvrđenje ništavosti odredbe ugovora ne zastareva, a time ne zastareva ni zahtev da se vrati ono što je isplaćeno po osnovu za koji je kasnije utvrđeno da je ništav.

Za više informacija o  pitanju tužbe protiv banaka najbolje je da se obratite advokatu za tužbe protiv banaka.
                                          

Share this post

Comments (4)

  • Zoran Reply

    Molim Vas da mi kažete šta je sve potrebno od dokumentacije da bi se tužile banke zato što su naplaćivale proviziju za obrade kredita.

    19. oktobra 2018. at 13:27
    • ivan Reply

      Postovani Zorane,

      Potrebno je: 1) kopija ugovora o kreditu 2) kopija plana otplate

      Ako nemate plan otplate može i bez toga.

      Mogu da vas zastupam.

      Moj kontakt: 065/809 54 13

      Srdačan pozdrav, adv. Ječmenica

      21. oktobra 2018. at 13:03
  • Dragan Vukanovic Reply

    Dobar dan gospodine Jecmenica.Obracam Vam se ovim putem radi informacije o tuzbi za troskove obrade kredita.Ja sam 7 puta refinansirao kredite kod razlicitih banaka.Kod sebe imam 4 ugovora,a jos tri nije htela da mi dostavi AIK banka,pozivajuci se na neki clan koji im omogucava da za kredite koji su ugaseni ne moraju da daju dokumentaciju.Vi verovatno znate nacin
    kako biste dosli i do tih ugovora,jer nema smisla da oni propadnu.Oko 100000 din su me kostale obrade svih 7 kredita.Ako bih Vas ja angazovao koje bi moje obaveze bile prema Vama?Da li se sudski troskovi naplacuju pre ili posle sudskog postupka,Posto mnogi uzimaju troskove posle,interesuje me Vas nacin rada.Cekam Vas odgovor,unapred zahvalan Vukanovic Dragan.

    3. januara 2019. at 17:26
    • Ivan Reply

      Postovani Dragane,

      Za sada bismo tuzili za ta 4 ugovora.

      Sudske takse morate da platite u toku postupka s tim sto ćemo tražiti oslobođenje od taksi, ali nije sigurno da ćemo isto dobiti.

      Zastupam vas besplatno, pa se naplaćujem od banke ako dobijemo spor.

      Ako želite zastupanje kontaktirajte me na +381 65 809 54 13

      Srdačan pozdrav, adv. Ječmenica

      4. januara 2019. at 19:26

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *