Blog

advokati

NAKNADA (PROVIZIJA) ZA OBRADU KREDITA

Domaću javnost i građane već više od pola godine tangira jedno pitanje – da li su banke zakonito naplaćivale naknadu za obradu kredita. O ovom pitanju svakodnevno lome koplja advokati za obradu kredita i tužbe protiv banaka, sa jedne strane, i predstavnici bankarskog lobija, sa druge strane. O čemu se ovde tačno radi?

Poslovne banke koje posluju u Srbiji su poslednjih 15 godina korisnicima svih vrsta kredita (stambenih, potrošačkih, poljoprivrednih i dr.) obračunavale iznos naknade (provizije) za obradu kreditnih zahteva. Naknada za obradu kredita je bila određena u fiksnom iznosu 1-3% od iznosa kredita, a korisnik je istu morao da plati pre nego što mu je kredit pušten u tečaj (isplaćen). Dakle, ako ste uzeli kredit u iznosu od 10.000,oo evra, pod pretpostavkom da je ova naknada ugovorena u fiksnom iznosu od 2%, vi ste banci isplatili 200 evra po ovom osnovu.

Da li je ovakvo postupanje banaka bilo zakonito?

Mišljenja smo da nije, i to iz više razloga.

Prvo, na ugovor o kreditu kao najvažniji, matični propis, primenjuje se Zakon o obligacionim odnosima (ZOO). U čl. 1065 ZOO data je definicija ovog ugovora kao ugovora u kojem se banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je to utvrđeno ugovorom”. Iz ovoga proizlazi da je obaveza korisnika kredita da dobijeni iznos novca vrati, kao i da plaća ugovorenu kamatu. Dakle, po ZOO, kamata je jedina cena koju plaća korisnik kredita! Stoga, nezakonito je i nedopušteno ugovaranje plaćanja bilo kakve druge naknade, pa i one za obradu kredita.

Drugo, na ugovor o kreditu kao dvostrani ugovor, moraju se primenjivati osnovna načela obligacionog prava poput načela savesnosti i poštenja i načela jednake vrednosti uzajamnih davanja koja su propisana čl. 12 i 15. ZOO. Naime, ugovaranje naknade za obradu kredita u fiksnom iznosu u korist banke, bez obrazlaganja koji su stvarni troškovi obrade kredita, te njihovo vezivanje za iznos kredita, predstavlja grubo kršenje ovih načela.

Siptomatično je da su banke naplaćivale različite naknade, u zavisnosti od iznosa kredita, za potpuno isti tehničko-operacijski angažman svojih ljudskih i materijalnih resursa. Tako, ako je u pitanju kredit od 1.000,oo evra taj angažman oko njegove obrade banke naplaćuju 20 evra, dok u slučaju da je kredit od 10.000,oo evra za potpuno isti angažman naplaćeno 200 evra. Iz ovog slikovitog primera jasno proizlazi da su banke kršile princip jednakih davanja dovodeći korisnika kredita u neravnopravan položaj na osnovu unapred pripremljenog i odštampanog ugovora, na čiju sadržinu on nije mogao da utiče, dok za sebe zadržava pravo da odredi troškove obrade kredita bez odgovarajućeg obrazloženja koji su to troškovi, na osnovu čega su utvrđeni i zašto se vezuju za iznos odobrenog kredita.

KORISNIK MOŽE DA TUŽI IAKO JE KREDIT ISPLAĆEN

Korisnici kredita koji su plaćali naknadu za obradu kredita, a koji su u međuvremenu isplatili kredit u celosti, imaju pravo da obrate tužbom sudu i da traže da im nezakonito isplaćena naknada bude vraćena. Dakle, okolnost isplate kredita ništa ne menja u njihovom pravnom položaju tako da i oni mogu ostvariti ovo svoje pravo sudskim putem. Ovo će vam reći svaki advokat za obradu kredita i tužbe protiv banaka kome se obratite za pravnu pomoć.

ŠTA SE TRAŽI TUŽBOM?

Korisnik kredita tužbom u ovom sporu traži, prvo, da se utvrdi apsolutna ništavost odredbe ugovora o kreditu kojom je ugovorena obaveza plaćanja naknade za obradu istog, a zatim da mu banka vrati novčani iznos koji je platio na ime obrade kredita uvećan za zakonsku zateznu kamatu. Zakonska zatezna kamata se računa od momenta kada je korisnik kredita uplatio banci iznos naknade za obradu, pa sve do momenta kada banka, nakon donošenja pravnosnažne presude u ovom sporu, isplati korisniku kredita novčani iznos određen presudom.

Imajući u vidu da su korisnici uzimali kredite i plaćali ovu naknadu godinama unazad, to ova stavka može da udvostruči novčani iznos koji će na kraju biti isplaćen tužiocima – korisnicima kredita. Kako bi omogućili građanima da povrate ono što im je banka nezakonito naplaćivala, advokati za obradu kredita i tužbe protiv banaka, građane zastupaju besplatno dok advokatske troškove naplaćuju od banaka nakon dobijenog spora.

BRZA I JEFTINA PRAVDA ZA KORISNIKE KREDITA

Kako je predmet ovog spora rešavanje jednog pravnog pitanja – da li je banka zakonito naplaćivala naknadu za obradu kredita, to se ovi postupci okončavaju jako brzo, za manje od godinu dana. Naime, sudovi zakazuju samo jedno ročište glavne rasprave, nakon čega se donosi presuda. Ovi sporovi spadaju u grupu jeftinih jer tužioci – korisnici kredita ne moraju da plaćaju troškove veštačenja. Naime, ovde za veštačenjem nema potrebe jer su novčani iznosi koje je platio korisnik kredita na ime obrade određeni u fiksnom (procentualnom) iznosu, pa ih je lako izračunati i bez pomoći stručnjaka.

U međuvremenu je Vrhovni Kasacioni sud usvojio stav povodom pitanja zakonitosti naplate troškova obrade kredita, kojim je potvrđeno da je naplata bila nezakonita. Saznajte sve o tome klikom na naredni link za tužbe protiv banaka.

Za više informacija najbolje je da se obratite advokatu za obradu kredita i tužbe protiv banaka.

Share this post

Comment (1)

  • Milovan Reply

    dobro vece sad sam naisao na vas reci te mi imaju li oni pravo banka da matretira ivalida i da uzimaju vise od 10% kamate sto sam kasnio isplatom od 50000din 10godina i kamatu mi daju na pola godine svake 256000din do sad imam 756000din kamate molim vas pomogni te mi javite mi se na 0644252526 ili mejk milovan7878@gmail.com

    8. januara 2019. at 00:01

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *