Blog

advokati beograd

LIKVIDACIJA/GAŠENJE FIRMI – LIKVIDACIJA/GAŠENJE DOO – ADVOKAT ZA PRIVREDNO PRAVO

Ako je vaš biznis upao u krizu tako da više ne ostvarujete željeni profit, kao jedna od realnih opcija se javlja njegovo gašenje. Gašenje biznisa se sprovodi u postupku likvidacije koji je uređen Zakonom o privrednim društvima. Postupak je mnogo komplikovaniji u odnosu na postupak osnivanja firmi. U redovima koji slede bavićemo se postupkom likvidacije, sa posebnim osvrtom na likvidaciju DOO.

POJAM LIKVIDACIJE I NAČIN POKRETANJA

Likvidacija je postupak prestanka privrednog društva koje ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza. Dakle, ako je vaša firma nesolventna – prezadužena ne možete sprovesti likvidaciju, već vam kao jedina mogućnost preostaje pokretanje stečaja. U tom slučaju, kao prvi korak, preporučujemo odlazak kod advokata za likvidaciju firmi.

Likvidacija može da bude dobrovoljna i prinudna. Dobrovoljna likvidacija se pokreće odlukom članova privrednog društva. Kod ortačkog i komanditnog društva traži se saglasnost svih ortaka odnosno komplementara (članova koji odgovaraju celokupnom imovinom za obaveze društva), dok kod akcionarskog društva odluku o pokretanju postupka likvidacije donosi skupština običnom većinom glasova prisutnih akcionara (50% + 1 glas). Sa druge strane, kod DOO odluku o pokretanju postupka likvidacije donosi skupština društva dvotrećinskom većinom od ukupnog broja članova društva, pri čemu se osnivačkim aktom može predvideti i drugačija većina, ali ne manja od obične većine članova DOO.

Za razliku od dobrovoljne, prinudna likvidacija se pokreće po službenoj dužnosti od strane Agencije za privredne registre (APR) ukoliko privredno društvo prestane da ispunjava zakonom zahtevane uslove nužne za njegovu egzistenciju u svetu kompanijskog prava. Zakon o privrednim društvima propisuje veći broj situacija kada se sprovodi prinudna likvidacija privrednog društva.

Među njima su najznačajnije sledeće: 1) ako je pravnosnažim aktom izrečena zabrana obavljanja delatnosti, a ono ne pokrene postupak likvidacije, niti u roku od 30 dana ne promeni pretežnu delatnost 2) ako u roku od 30 dana od isteka roka na koje je osnovano ne produži trajanje, niti pokrene likvidaciju 3) ako nema dovoljan broj članova potrebnih za određenu pravnu formu ovog društva, a ne pristupi nedostajući član, niti se promeni pravna forma u pogledu koje ne postoje uslovi 4) ako se kapital smanji ispod zakonom propisanog minimuma, a društvo u roku od 6 meseci ne poveća kapital, niti promeni pravnu formu.

POSTUPAK LIKVIDACIJE – AKTI I ROKOVI

Prvi korak, predstavlja donošenje odluke o pokretanju postupka likvidacije. Ovom odlukom se imenuje likvidacioni upravnik, kao lice koje će biti zaduženo za sprovođenje likvidacije i zastupanje privrednog društva (firme).

U praksi se kao likvidacioni upravnik obično javlja direktor društva ili angažovani knjigovođa imajući u vidu da tokom likvidacije društvo mora da podnosi odgovarajuće finansijske izveštaje, a što je upravo posao knjigovođe. Kako je u pitanju formalna odluka, koja mora da sadrži određene zakonom propisane elemente, to je njeno sastavljanje najbolje poveriti advokatu za likvidaciju firmi. Odluka se registruje kod APR-a i istovremeno se na njegovoj internet stranici objavljuje oglas o pokretanju likvidacije.

Oglas o pokretanju likvidacije se objavljuje na sajtu APR-a u trajanju od 90 dana, a njegova svrha je da postupak učini transparentnijim, te da omogući poveriocima privrednog društva da prijave svoja potraživanja prema društvu (ako ih ima). Poverioci mogu svoja potraživanja da prijave najkasnije u roku od 30 dana po isteku objave oglasa, nakon čega će njihova potraživanja biti prekludirana (nenaplativa). Prema tome, poverioci firme imaju ukupno 120 dana počev od dana pokretanja likvidacije da prijave svoja potraživanja. Prijave potraživanja se šalju na adresu društva navedenu u oglasu, a o njihovoj osnovanosti odlučuje likvidacioni upravnik.

Sa druge strane, likvidacioni upravnik je dužan da poznatim poveriocima uputi i pisano obaveštenje o pokretanju likvidacije u kome ih poziva da prijave svoja potraživanja istovremeno ih upozoravajući na mogućnost nastupanja prekluzije za slučaj da to ne učine u pomenutim rokovima.

Privredno društvo može, u roku od 30 dana od prijema, da ospori potraživanje poverioca društva, što je dužan da obrazloži i o tome obavesti poverioca. Poverilac društva je ovlašćen da podnese tužbu sudu , u roku od 15 dan od dana prijema obaveštenja, radi utvrđivanja konačne osnovanosti njegovog potraživanja. Ako to ne učini, njegovo potraživanje će biti prekludirano (nenaplativo), pa društvo neće imati nikakve obaveze povodom tog potraživanja.

POČETNI LIKVIDACIONI BILANS I POČETNI LIKVIDACIONI IZVEŠTAJ

Likvidacioni upravnik je dužan da u roku od 30 dana od dana pokretanja likvidacije sastavi i članovima društva dostavi na usvajanje početni likvidacioni bilans. Početni likvidacioni bilans predstavlja vanredni finansijski izveštaj koji se sastavlja u skladu sa pravilima računovodstva i revizije. Savetujemo da sastavljanje ovog finansijskog izveštaja poverite knigovođi jer poseduju adekvatna stručna znanja u tom domenu.

Likvidacioni upravnik sastavlja i početni likvidacioni izveštaj, i to najranije 90 dana, a najkasnije 120 dana od dana početka likvidacije. U pomenutom roku izveštaj se podnosi na usvajanje članovima društva, nakon čega se registruje kod APR-a. Ovaj izveštaj mora da sadrži: 1) listu prijavljenih potraživanja 2) listu priznatih potraživanja 3) listu osporenih potraživanja 4) podatak da li je imovina društva dovoljna za namirenje svih obaveza društva 5) neophodne radnje za sprovođenje likvidacije 6) vreme predviđeno za završetak likvidacije. Tek u momentu kada registruje kod APR-a početni finansijski izveštaj, privredno društvo može otpočeti sa plaćanjem radi namirenja potraživanja poverilaca.

ŠTA DALJE NAKON ISPLATE POVERILACA?

Nakon što isplati poverioce, likvidacioni upravnik sastavlja sledeće akte i izveštaje: 1) završni likvidacioni bilans 2) izveštaj o sprovedenoj likvidaciji 3) pisanu izjavu da je uputio obaveštenje svim poznatim poveriocima, kao i da su sva priznata potraživanja u celosti isplaćena 4) predlog odluke o raspodeli likvidacionog ostatka društva. Po usvajanju ovih dokumenata, skupština DOO dvotrećinskom većinom donosi odluku o okončanju likvidacije. Registracijom ove odluke DOO se briše iz registra kod APR-a i zvanično prestaje da postoji.

Šta je likvidacioni ostatak?

Likvidacioni ostatak predstavlja imovinu društva koja preostane nakon izmirenja svih obaveza koje društvo ima. Raspodeljuje se među članovima društva u skladu sa odlukom o raspodeli likvidacionog ostatka. Kod DOO, ako osnivačkim aktom nije drugačije predviđeno likvidacioni ostatak se deli među članovima srazmerno veličini njihovih udela u društvu.

Dakle, kao što ste imali prilike da pročitate, postupak likvidacije je veoma složen, dugotrajan i uslovljen donošenjem velikog broja različitih dokumenata i poštovanjem brojnih rokova. Iz ovog razloga najbolje je celokupan posao poveriti advokatu za likvidaciju firmi koji bi u saradnji sa knjigovođom ovaj posao uspešno obavio.

Za više informacija o likvidaciji firme, kao i drugim pitanjima iz domena advokatska kancelarija za privredno pravo možete se obratiti advokatu za likvidaciju firmi.

                                         

Share this post

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *