Blog

advokati

PARNICA U BEOGRADU – PRESUDA I NJENE POSLEDICE

„Presudiću ja tebi“!, uzvikuje gnevno gospodin sa pištoljem
„Nemoj, daj mi još samo koji dan“, moli drugi gospodin
„Previše se dobro poznajemo da bih ti verovao“.
„Vratiću, majke mi“!
„Ma daću ja tebi tvog boga“!
„Ne“!
Bum!

Kada sa nekim imamo „neraščišćene račune“ poželjno je da ga izvedemo pred sud umesto da pravdu uzimamo u svoje ruke. Sudovi sastavljaju „konačnu kalkulaciju“ ovih nesporazuma donoseći presude.

Presuda predstavlja sudsku odluku kojom se rešava spor između tužioca i tuženog. Tužilac „drži pištolj uperen u tuženog“, ali „metak ostaje u cevi“ do sudijinog odobrenja. Sudska presuda je pitanje „života ili smrti“ za onog ko sedi na optuženičkoj klupi. Nekada život i bukvalno „visi o koncu“, a to biva onda kada se tuženom stavlja u izgled izricanje smrtne kazne. Za razliku od ljudi koji sude u afektu, sudovi sude „hladne glave“. Ovo se postiže izborom sudija koji eventualnu osudu ne doživljavaju lično, već uspevaju da ostanu na distanci. Presude se donose na osnovu činjenica koje sud utvrdi izvođenjem dokaza.

Poput ljudskog tela i presuda ima svoje delove: uvod, izreku, obrazloženje, pouku o pravnom leku i potpis sudije. Izreka predstavlja „srce“ svake presude jer je u njoj sadržano mišljenje suda o osnovanosti tužbenog zahteva.

Presuda proizvodi dve vrste posledica. Razlikujemo pravnosnažnosti i izvršnost presude. Presuda postaje pravnosnažna ako izađe kao pobednik iz žalbenog „dvoboja“ sa nezadovoljnom stranom. U ovim „dvobojima“ suparnici „zveckaju“ podnescima koje „ispaljuju“ iz poštanskih sandučića. Presuda „proglašava pobedu“ bilo da izazivač ne izađe na bojno polje (ne podnese žalbu) bilo da bude pobeđen (odbijanje žalbe). Ovakva „neporažena“ presuda postaje izvršna nakon izvesnog vremena.

Za razliku od osvetnika koji sam „donosi i izvršava presudu“, u svetu prava izvršenje se sprovodi samo onda kad osuđeni ne postupi po izreci presude (npr. ne plati dosuđeni dug). U ovim situacijama presude bivaju prinudno izvršene od strane „uterivača dugova“ od milošte nazvanih sudskim izvršiteljima.
Bolesne presude „lečimo“ pravnim lekovima. U pravnoj apoteci se nalaze samo dve grupe lekova: redovni i vanredni. Ako smo „bolest“ otkrili na vreme tj. u roku od 15 dana dovoljno je da joj „dajemo“ žalbu. Kada se pak sa „dijagnozom“ zakasni ostaje kao poslednja mogućnost „terapija“ vanrednim pravnim lekovima poput: revizije, preispitivanja presude i ponavljanja postupka.

Sudija „specijalista“ iz višeg suda daje „dijagnozu bolesti“. Da bi presuda „ozdravila“ u najvećem broju slučajeva moramo izvršiti „transplantaciju“ izreke. Umesto „bolesne“ ugrađujemo novu – „zdravu“. Presuda čije smo „rane zacelili“ započinje nov život, a nakon određenog vremena ona stiče „imunitet“ i postaje besmrtna u svetu prava.
Izreka „ da vredi samo ono što nadživljava svog tvorca“ važi u potpunosti za presudu.

Sa tugom konstatujemo da su naši protagonisti sa početka teksta mogli da izbegnu tragičnu sudbinu da su pokazali malo više poverenja u sudove i njihovu pravdu. Živimo za dan kada će ova i slične priče dobiti mnogo srećniji kraj:

Izvešću ja tebe pred sud, pa nek ti oni presude“!
„Jedva čekam“!

Za više informacija o pitanjima iz oblasti parničnog postupka najbolje je da se obratite advokatu

                                                                                  advokat Ivan Ječmenica  mob. 065/809 54 13

Share this post

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *