Blog

RADNO VREME I VRSTE RADNOG VREMENA – ADVOKAT ZA RADNO PRAVO

“Kolega, ja ću da zbrišem malo ranije danas. Hoćete molim vas da sredite moj sto da se ne svađam sa onim kretenom?“ bile su reći kojima se Bora Todorović, u ulozi Boba, obratio svom starijem kolegi u jednoj od kultnih scena popularne domaće serije „Vruć vetar“. Iznenađen ovakvom molbom, kolega će ga upitati: „Sa kojim kretenom“? Na to će mu Bob odgovoriti: „Sa onim govnarom“, dok mu se istovremeno neopažano iza leđa približava njegov nadređeni, u liku Miće Popovića, ispunjen besom i srdžbom zbog epitete koje mu je Bob namenio. Konfilkt će, kao što i pretpostavljate, eskalirati u žučnu raspravu.

Ova scena je dobra ilustracija kako se na pitanje radnog vremena gledalo u vremenu socijalizma. U narednim redovima saznajte kako stvari stoje danas.

POJAM RADNOG VREMENA

Radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni dužan odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju. Radno vreme uključuje časove efektivnog rada, kao i časove koji se izjednačavaju sa efektivnim radom tokom kojih se zaposleni stavlja na raspolaganje poslodavcu za rad npr. u oblasti hotelijerstva – recepcioneri nezavisno od broja gostiju hotela, zaposleni u frizerskom salonu nezavisno od broja klijenata u toku smene i sl.

Prava zaposlenog u vezi sa radnim vremenom su od bitnog značaja za ostvarivanje prava na rad (sa punim radnim vremenom), zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu, usklađivanje profesionalnih i privatnih odnosno porodičnih obaveza zaposlenog (slobodno vreme), za ostvarivanje poslovnih ciljeva poslodavca, kao i za postizanje optimalne uposlenosti radno sposobnog stanovištva. Skraćivanje radnog vremena, uz očuvanje nivoa primanja zaposlenih, ali i konkurentnosti poslodavca, pod uslovom da to omogućava povećanje produktivnosti rada, tehnološki razvoj i opšti ciljevi politike zapošljavanja (nivo nezaposlenosti) je opšta tendencija u pogledu radnog vremena tokom više od dva veka.

PRIPRAVNOST ZA RAD I RAD PO POZIVU

Pripravnost za rad odnosno rad po pozivu predstavlja radnopravni institut kod koga zaposleni ne boravi u poslovnim prostorijama poslodavca, ali ostaje na raspolaganju poslodavcu za rad.  Zaposleni je dužan da bude kod kuće ili na drugom ugovorenom mestu (npr. poslodavac obezbeđuje smeštaj u blizini zdravstvene ustanove za lekare u pripravnosti) odnosno ne sme se udaljavati van predviđene razdaljine kako bi mogao blagovremeno doći na posao u slučaju poziva tako što mora biti dostupan na određenom telefonu (npr. mobilni telefon).

Osnovno pitanje koje se postavlja u vezi sa pripravnošću za rad je da li se ona uračunava u radno vreme zaposlenog. U domaćem pravu, pripravnost se ne uračunava u radno vreme. Vreme pripravnosti i visina naknade uređuju se zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu. Preme tome, zaposleni ima pravo na odgovarajuću naknadu za vreme pripravnosti.
Sa druge strane, vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom.

VRSTE RADNOG VREMENA S OBZIROM NA TRAJANJE

Zakon o radu poznaje 3 vrste radnog vremena s obzirom na njegovo trajanje:
  • PUNO RADNO VREME
  • SKRAĆENO RADNO VREME
  • NEPUNO RADNO VREME

PUNO RADNO VREME

Pravo na puno radno vreme – pravo na zakonski ograničeno trajanje efektivnog rada spada u korpus neotuđivih prava, koja se ne mogu derogirati voljom ugovornih strana in peius (na štetu zaposlenih). Određivanje punog radnog vremena je u funkciji zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, tako da se od zaposlenog ne može zahtevati rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad), osim izuzetno – iz razloga hitnosti rada, nesreće na radu, više sile i dr.

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno. Opštim aktom (pravilnik o radu/kolektivni ugovor) može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno (in favorem laboratoris – princip povoljnosti za zaposlene).

Ova kategorija zaposlenih ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punom radnim vremenom jer to zapravo i jeste puno radno vreme.

NEPUNO RADNO VREME

Pod radom sa nepunim radnim vremenom se podrazumeva rad koji je kraći od punog radnog vremena utvrđenog zakonom ili opštim aktom poslodavca.

U domaćem pravu nepuno radno vreme ne može biti kraće od 10 časova nedeljno.

Načelo jednakog postupanja – pro rata temporis – zaposleni sa nepunim radnim vremenom ne mogu biti dovedeni u nepovoljniji položaj u odnosu na one sa punim radnim vremenom. Imaju jednaka prava, srazmerno vremenu provedenom na radu, na zaradu, druga primanja iz radnog odnosa, plaćene odmore itd. Načelo pro rata temporis (srazmernost) se ne primenjuju u pogledu prava koja su nedeljiva – npr. prava na zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu, pravo na štrajk, pravo na zdravstvenu zaštitu itd. već ih oni uživaju u punom obimu.

SKRAĆENO RADNO VREME

Skraćeno radno vreme predstavlja vrstu radnog vremena koja se uvodi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, na kojima se i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog.

Poslovi na kojima se primenjuje režim skraćenog radnog vremena utvrđuju se zakonom ili opštim aktom poslodavca (pravilnik o radu/kolektivni ugovor) npr. podzemni rad (rudarstvo), rad u avio saobraćaju, rad u mornarici, rad u sektoru nuklearne energije, jonizujućeg zračenja i dr. Radno vreme se skraćuje srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa povećanim rizikom).

Prema tome, skraćeno radno vreme ne može da bude kraće od 30 časova nedeljno. Skraćeno radno vreme se utvrđuje na osnovu stručne analize, uz stručnu asistenciju medicine rada.

Naime, pokazalo se da se nesreće na radu javljaju češće pri kraju radnog dana, tako da je skraćivanje u funkciji prevencije zaštite zdravlja i bezbednosti na radu odnosno smanjenja povreda na radu i profesionalnih bolesti.

Skraćeno radno vreme, za razliku od nepunog radnog vremena, pravno se izjednačava sa stanovišta prava zaposlenog na zaradu i druga prava iz radnog odnosa sa punim radnim vremenom. Stoga, zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

Skraćeno radno vreme nije jedina kompenzacija za izloženost štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost, već se predviđa produženje godišnjeg odmora – npr. Poseban kolektivni ugovor za zdravstvene ustanove predviđa dodatnih 12 radnih dana za poslove iz prve grupe (skraćenje 10 časova nedeljno – stalni rad na otvorenim izvorima jonizujućeg zračenja), kao i staž osiguranja sa uvećanim trajanjem (beneficiran radni staž).

Za više informacija o ovom pitanju i drugim pitanjima iz domena radnog prava, najbolje je da se obratite advokatu za radno pravo.
                                            

Share this post

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *