Blog

UGOVOR O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU – ADVOKAT ZA NASLEDNO PRAVO

Ugovor o doživotnom izdržavanju predstavlja najznačajniji naslednopravni ugovor. Njegova socijalna funkcija – da obezbedi materijalnu i moralnu potporu najstarijim sugrađanima, čini ga jednim od najzastupljenijih ugovora u domaćoj praksi. U narednim redovima ukazaćemo na najvažnije aspekte ovog ugovora.

POJAM UGOVORA O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU

Zakon o nasleđivanju daje definiciju ugovora o doživotnom izdržavanju kao „ugovora kojim se jedan ugovornik (primalac izdržavanja) obavezuje da se posle njegove smrti na drugog ugovornika (davalac izdržavanja) prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani“. Prema tome, u pitanju je ugovor koji stvara obaveze za obe strane ugovornice. Davalac izdržavanja je obavezan da doživotno izdržava primaoca izdržavanja pri čemu se pod izdržavanjem podrazumeva: obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće, obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe. Moguće je ugovoriti i zajednicu života između primaoca i davaoca izdržavanja kako bi se omogućila intenzivnija nega i briga nad licima koja su nemoćna da se sama o sebi staraju. Sa druge strane, primalac izdržavanja se obavezao da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina na tačno određenoj stvari, pri čemu se u praksi najčešće radi o prenosu nekretnine.

Ovaj ugovor spada u grupu ugovora mortis causa (za slučaj smrti) s obzirom da se ispunjenje obaveze primaoca izdržavanja vezuje za momenat njegove smrti. Takođe, ugovor o doživotnom izdržavanju spada u grupu ugovora koji se zaključuju s obzirom na lična svojstva ugovarača (intuitu personae). Stoga, ovu vrstu ugovaranja prati međusobno poverenje ugovarača koji su po pravilu prethodno bili u prijateljskim  relacijama.

Najznačajnija pravna posledica ovog ugovora se sastoji u tome da imovina koja je obuhvaćena ovim ugovorom ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja, pa se ista ne nasleđuje, niti ulazi u imovinsku masu za izračunavanje visine nužnog naslednog dela.

FORMA UGOVORA O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU

Zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju prati jedna vrsta strože i svečanije forme, koja je bitan uslov za njegov nastanak (forma ad solemnitatem). Naime, ovaj ugovor se zaključuje u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Prema tome, ugovor se zaključuje kod javnog beležnika. Međutim, pre nego što se pristupi overi ovog ugovora kod javnog beležnika neophodno je napraviti njegov nacrt, pa je za taj posao najbolje angažovati advokata za nasledno pravo.

Kao bitan elemenat ove svečane forme ugovora o doživotnom izdržavanju javlja se obaveza javnog beležnika da strane ugovornice naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici. O ovom upozorenju se stavlja posebna napomena u klauzulu (izjavu) o potvrđivanju ugovora. Ako ovi formalni zahtevi nisu u celosti ispunjeni, ugovor o doživotnom izdržavanju se smatra ništavim i ne proizvodi pravna dejstva.

MODALITETI UGOVORA O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU

Kod ugovora o doživotnom izdržavanju moguće je da se na strani primaoca odnosno davaoca izdržavanja jave dva ili više lica. Ako se kao davaoci izdržavanja obavežu više lica, njihova obaveza, u slučaju da nije ugovoreno što drugo, biće solidarna, pa će primalac moći da traži ispunjenja obaveze u celosti od bilo koga od njih. Ako pak imamo više lica na strani primaoca izdržavanja, svako od njih ima zasebno pravo na određena davanja i činjenja.

Dopušteno je da se ugovor o doživotnom izdržavanju ugovori u korist trećeg lica – npr. lice A (davalac izdržavanja) zaključi ugovor sa licem B kojim se obavezuje da izdržava lice C (primalac izdržavanja). Obaveza davaoca izdržavanja da daje izdržavanje, ne prestaje i u slučaju smrti ugovarača izdržavanja (lica B iz našeg primera), već traje sve do smrti trećeg lica u čiju korist je ugovoreno doživotno izdržavanje (lica C iz našeg primera). Kod ovog modaliteta ugovora o doživotnom izdržavanju, davalac izdržavanja stiče pravo svojine na predmetima ugovora u trenutku smrti svog saugovarača (lica B iz našeg primera), osim ako ugovorom nije predviđeno da svojina prelazi u trenutku smrti trećeg lica. Zbog kompleksnosti ovog modaliteta ugovora neophodno je da vas advokat za nasledno pravo detaljno uputi u tematiku, sa posebnim osvrtom na sve relevantne pravne posledice.

POSEBAN SLUČAJ NIŠTAVOSTI UGOVORA

Zakon o nasleđivanju predviđa jedan poseban slučaj ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju. Naime, ako se kao davalac izdržavanja javi fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, starački domovi, bolnice, različite agencije i sl.), neophodno je za ugovor prethodno dobiti saglasnost organa starateljstva. U suprotnom, ugovor je ništav. Ovo ograničenje kruga lica koja se mogu javiti u svojstvu davaoca izdržavanja, ustanovljeno je u korist zaštite interesa starih i onemoćalih lica čiji beznadežan polažaj je često bio zloupotrebljivan od strane lekara i medicinskog osoblja koje se o njima brinulo kako bi sa njima zaključili ugovor o doživotnom izdržavanju i time došli u posed vrednih nekretnina.

Ovde se polazi od pretpostavke da beznadežnost položaja davaoca izdržavanja čini da njegova volja nije u potpunosti slobodna, već je uslovljena strahom od odmazde onih „kojima su prepušteni na život ili smrt“ za slučaj da ne pristanu na zaključenje ovog ugovora. Važna   napomena je da se ovo ograničenje odnosi isključivo na ona lica koja se u konkretnom slučaju staraju o primaocu izdržavanja (npr. lekar ili medicinska sestra koji rade u ustanovi gde se leči primalac izdržavanja), a ne na pripadnike neke profesije kao takve (npr. bilo koji lekar ili medicinska sestra).

ŠTA SE DEŠAVA U SLUČAJU SMRTI DAVAOCA IZDRŽAVANJA?

Posle smrti davaoca izdržavanja, njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe, ako pristanu. Međutim, ako oni ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovor se raskida. Pri tome, tada oni nemaju pravo da traže naknadu za ranije dato izdržavanje. Sa druge strane, ako bračni drug i potomci davaoca izdržavanja nisu u stanju da preuzmu ugovorene obaveze, mogu zahtevati naknadu od primaoca izdržavanja. Sud će visinu ove naknade odrediti po slobodnoj oceni, vodeći računa o imovnom stanju primaoca izdržavanja i ovih koji su bili ovlašćeni na produženje ugovora.

Za više informacija o ugovoru o doživotnom izdržavanju, kao i o drugim pitanjima iz domena advokatska kancelarija za privredno pravo, najbolje je da se obratite advokatu za nasledno pravo.

                                                                    advokat Ivan Ječmenica mob. 065/809 54 13

Share this post

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *