Blog

NAKNADA ŠTETE – UZROČNA VEZA IZMEĐU POSTUPKA POSLODAVCA I ŠTETE

Postojanje uzročne veze između postupka poslodavca odnosno njegovog propuštanja i nastale štete predstavlja preduslov za konstituisanje odgovornosti poslodavca za štetu.

UZROČNA VEZA KOJA SE DOKAZUJE – SUBJEKTIVNA ODGOVORNOST

Šteta treba da je nastala na radu ili u vezi sa radom propustom poslodavca, odnosno nezakonitom odlukom poslodavca (npr. nezakonitim otkazom).

Prouzrokovana šteta može i sama, biti uzrok novih štetnih posledica, iz kojih mogu nastati dalji uzroci i posledice – npr. usled povrede na radu mogu nastupiti dalje medicinske komplikacije time uzrokovane. U toku niza uzajamno povezanih zbivanja, uzročno je samo ono što, po redovnom toku, sledi iz prvobitne posledice.

Iz ovoga proizlazi da će štetnik početne štete biti odgovoran i za potonju štetu ako je ona nastala kao posledica zbivanja koja su, po redovnom toku, sledila prvobitnu štetu, pod uslovom da nisu izazvana svojstvima oštećenog, višom silom, slučajem ili postupkom trećeg lica.

PRETPOSTAVLJENA UZROČNA VEZA – OBJEKTIVNA ODGOVORNOST

Pretpostavka uzročnosti se javlja kada je šteta nastala na radu ili u vezi sa radom usled dejstva opasne stvari ili opasne delatnosti poslodavca, koja se može oboriti ako poslodavac dokaže da u konkretnom slučaju opasna stvar ili opasna delatnost nije bila uzrok štete.

Za odgovornost poslodavca u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti zaposlenog bitni su samo oni uzroci (povređivanja) koji su u unutrašnjoj ili funkcionalnoj vezi sa radom.

Unutrašnji uzroci se javljaju “na radu” – u toku trajanja radnog vremena, pri izvršavanju rada na mestima rada, a funkcionalni uzroci se javljaju “u vezi sa radom” – i kada je nastala van radnog vremena, a nije nastala na mestima rada (npr. na službenom putu, kolektivnom izletu zaposlenih, na radničkim-sportskim igrama).

OSNOV ODGOVORNOSTI POSLODAVCA – SUBJEKTIVNA ODGOVORNOST

Krivica je osnov subjektivne odgovornosti poslodavca. U pitanju je pretpostavljena krivica u slučaju povrede na radu ili u vezi sa radom, tako da je zaposleni oslobođen tereta dokazivanja krivice poslodavca.

Pretpostavka krivice se odnosi samo na običnu nepažnju, jer je to dovoljan osnov za subjektivnu odgovornost poslodavca.

Krivica poslodavca postoji kada je propustio preduzimanje radnje koju je bio dužan da preduzme – npr. u vezi sa zaštitom na radu, kao i kada je poslodavac preduzeo radnju koju je bio dužan da propusti – npr. naložio zaposlenom da izvrši radni nalog iako nije preduzeo mere zaštite zdravlja i bezbednosti na radu usled čega je nastupila povreda na radu.

Za štetu koja nastanu usled profesionalne bolesti poslodavac odgovara na osnovu rizika (objektivna odgovornost), jer profesionalna bolest nastaje usled dužeg neposrednog uticaja procesa i uslova rada na zdravlje radnika, što štetu čini nerazdvojno vezanom za (rizik) opasnu delatnost ili opasnu stvar.

Na poslodavcu je teret dokazivanja postojanja razloga koji isključuju njegovu odgovornost po osnovu krivice: ako dokaže da je šteta nastupila isključivo radnjom oštećenog ili trećeg lica, usled više sile, ili drugog razloga koji nije u uzročnoj vezi sa postupkom poslodavca.

Ukoliko je zaposleni pretrpeo štetu delovanjem drugog zaposlenog, poslodavac se ne može osloboditi odgovornosti za štetu.

OSNOV ODGOVORNOSTI POSLODAVCA – OBJEKTIVNA ODGOVORNOST

Rizik od opasne stvari ili opasne delatnosti je osnov objektivne odgovornosti poslodavca.

U toku poslovanja, odnosno u procesu rada, poslodavac koristi sredstva za proizvodnju i predmete rada, od kojih mnoge imaju svojstvo opasne stvari. Pod opasnom stvari podrazumeva se svaka ona stvar koja po svojoj nameni, osobinama, položaju, mestu i načinu upotrebe ili na drugi način predstavlja opasnost za radnike i okolinu.

U pitanju su pokretne ili nepokretne stvari koje svojim položajem (npr. kran, skela ili merdevine), upotrebom (npr. tokom prenošenja proizvoda i pored upotrebe zaštitnih rukavica), osobinama (npr. rentgenski aparat u zdravstvenoj ustanovi) ili samim postojanjem (npr. hemijski agensi, biološki agensi u petrohemijskoj ili obojenoj metalurgiji) povećava opasnost po okolinu.

Opasna delatnost je delatnost koja svojom prirodom (npr. atomska energija, elektroprivreda, saobraćaj, javna bezbednost i odbrana) ili uslovima vršenja (npr. građevinarstvo, jamski rudnik uglja) povećava opasnost po okolinu, pa mora biti organizovana uz primenu posebnih mera opreza (npr. mere zaštite na radu, ograničenje u pogledu noćnog rada, ograničavanje prekovremenog rada, posebna zaštita žena, mladih i invalida rada).

Ako je šteta zbog povrede na radu nastala od opasne stvari ili od opasne delatnosti, poslodavac odgovara po osnovu rizika (objektivna odgovornost).

Šteta zbog profesionalne bolesti se ne može odnositi na rizik od opasne stvari, već na rizik od opasne delatnosti. Odgovornost poslodavca za štetu usled profesionalne bolesti ne zavisi od toga da li su preduzete mere zaštite zdravlja i bezbednosti na radu.

ISKLJUČENJE ODGOVORNOSTI

Pretpostavka odgovornosti poslodavca zasnovane na riziku od opasne stvari ili opasne delatnosti se može oboriti, ako poslodavac dokaže da je šteta nastala isključivo krivicom zaposlenog (krivicom oštećenog), krivicom trećeg lica ili usled više sile.

Ako je šteta nastala isključivo krivicom zaposlenog, njegovim postupkom koji se nije mogao predvideti i čije posledice se nisu mogle izbeći ili otkloniti, tada krivica zaposlenog obara pretpostavku uzročnosti između opasne stvari ili opasne delatnosti i štete, čime se isključuje objektivna odgovornost poslodavca.

Međutim, ako je šteta nastala kao posledica krivice i zaposlenog i poslodavca, primenjuju se pravila o podeljenoj odgovornosti, što je u praksi čest slučaj u vezi sa zaštitom na radu, odnosno štetom koja nastane usled nepreduzimanja mera zaštite od strane poslodavca odnosno nepridržavanje mera zaštite od strane zaposlenog.

Za deo štete koji je zaposleni prouzrokovao nepažnjom, poslodavac ne odgovara, pri čemu se u svakom konkretnom slučaju utvrđuje srazmera udela štetnika (poslodavca) i oštećenog (zaposleni).

SOLIDARNA ODGOVORNOST VIŠE ŠTETNIKA (POSLODAVACA I DRUGIH SUBJEKATA)

Solidarna odgovornost više štetnika (poslodavaca i drugih subjekata koji učestvuju u realizaciji određenih poslova, pri čemu za svakog postoji osnov i ispunjeni uslovi za odgovornost) za povredu na radu koju zaposleni pretrpi može se javiti u 3 grupe slučajeva:

• odgovornost subjekata koji se nalaze u odnosu naručioca i izvođača radova
• odgovornost subjekata koji organizuju i izvode radove
• odgovornost subjekata koji organizuju ili izvode radove i trećih lica

Budući da svaki štetnik odgovara za ceo iznos štete, povređeni zaposleni je u povoljnijem pravnom položaju jer može pravo na naknadu štete ostvariti prema svakom od subjekata (svom poslodavcu, ali i drugim subjektima – naručiocu ili izvođaču radova, trećem licu), s tim da štetnik koji isplati zaposlenom naknadu štete ima pravo regresa od drugih štetnika, srazmerno njihovom udelu u šteti.

Udeo svakog štetnika sud određuje s obzirom na stepen njegove krivice i težinu posledica ponašanja, a ako nije moguće utvrditi udele, na svakog štetnika pada jednak deo, osim ako načelo pravičnosti u konkretnom slučaju ne nalaže da sud drugačije odluči.

Za više informacija o ovom, kao i o drugim pitanjima iz domena radnog prava možete kontaktirati advokata.

Share this post

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *