Blog

ODGOVORNOST ZA ŠTETU POSLODAVCA – IMOVINSKA ŠTETA

Poslodavac je odgovoran za štetu koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom, po opštim načelima o odgovornosti za štetu – po principu subjektivne i objektivne odgovornosti.

Poslodavac odgovara i za imovinsku i za neimovinsku štetu koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom, kako zbog povrede prava zaposlenog, tako i zbog povrede na radu i profesionalne bolesti.

Izuzetno, može se javiti odgovornost za štetu poslodavca po osnovu neopravdanog odustanka od zaključenja ugovora o radu – culpa in contrahendo, ali je moguće i da na strani radnika dođe do predugovorne odgovornosti.

USLOVI ODGOVORNOSTI POSLODAVCA ZA ŠTETU

Da bi poslodavac odgovarao za štetu neophodno je da se steknu kumulativno 3 uslova:

1) postojanje štete

2) uzročna veza

3) osnov odgovornosti poslodavca

POSTOJANJE ŠTETE

Šteta može biti imovinska i neimovinska.

Jednom istom radnjom ili odlukom (npr. o prestanku radnog odnosa) može biti prouzrokovana i imovinska i neimovinska šteta.

Imovinska šteta može nastupiti usled povrede prava zaposlenog i najčešće se ispoljava u izostaloj zaradi, naknadi zarade ili drugim primanjima po osnovu ugovora o radu.

IMOVINSKA ŠTETA USLED POVREDE PRAVA

Šteta može da nastane usled povrede prava na rad – onemogućavanjem zaposlenom da radi; nezakonitom odlukom o prestanku radnog odnosa ili nezakonitom odlukom o udaljenju (suspenziji); povredom prava nezaposlenog lica učesnika oglasa; usled povrede prava u vezi sa raspoređivanjem zaposlenih; usled povrede prava na godišnji odmor; povrede prava na zaradu i druga lična primanja i dr.

Šteta usled nezakonite odluke poslodavca o prestanku radnog odnosa ogleda se u izmakloj zaradi, naknadi zarade i drugim ličnim primanjima. Shodno načelu integralne naknade štete, šteta se umanjuje za iznos primanja koje je otpušteni radnik u međuvremenu ostvario.

U slučaju nezakonite odluke o udaljenju, šteta zavisi od toga da li je u pitanju odluka o udaljenju sa rada – naknada štete se određuje kao kod nezakonitog prestanka radnog odnosa, a ako je doneta nezakonita odluka o udaljenju sa radnog mesta, naknada štete se određuje kao kod nezakonitog rasporeda.

Imovinska šteta postoji i usled povrede prava učesnika oglasa/konkursa, ako poslodavac povredi njegovo pravo na rad pribegavanjem diskriminacije u zapošljavanju, odnosno ako izvrši izbor lica koje ne ispunjava uslove iz konkursa.

Šteta usled nezakonite odluke o raspoređivanju se nadoknađuje u visini razlike između zarade, naknade zarade i drugih ličnih primanja koje je zaposleni ostvario na radnom mestu na koje je raspoređen i zarade, naknade zarade i drugih primanja koje bi ostvario na prethodnom radnom mestu – npr. nezakonit aneks o premeštaju zaposlenog.

Šteta usled povrede prava na godišnji odmor se nadoknađuje u visini naknade zarade koju bi zaposleni ostvario da je godišnji odmor iskoristio. Pošto je zaposleni radio za poslodavca u vreme kada je trebalo da koristi godišnji odmor, oštećen je za iznos naknade štete za godišnji odmor, bez obzira na to što je primio zaradu za efektivni rad u vreme neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Šteta zbog izostale zarade, naknade zarade i drugih ličnih primanja, zbog njihove periodične isplate, je sukcesivna šteta, kojoj odgovara sukcesivna naknada štete – visina naknade štete ima se utvrditi prema visini zarade koju bi oštećeni ostvario u svakom mesecu spornog perioda i to u valorizovanom iznosu do dana veštačenja.

Drugim rečima, naknada štete se određuje najpre obročno, a potom zbirno, vodeći računa o stopi rasta cena na malo (inflaciji).

IMOVINSKA ŠTETA USLED POVREDE NA RADU I PROFESIONALNE BOLESTI

Povreda na radu i profesionalna bolest zaposlenog izazivaju imovinsku štetu, a najčešće se javljaju kada do štete dolazi jer poslodavac nije preduzeo odgovarajuće mere zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. Šteta može nastati i u toku odmora u toku rada, pod uslovom da se odmor koristi na uobičajen način.

Ako je do povrede u vezi sa radom došlo na putu od kuće do posla, i obrnuto, na službenom putu, na putu radi stupanja na rad (u cilju zasnivanja radnog odnosa) poslodavac može biti odgovoran za štetu zbog povrede.

U slučaju smrti zaposlenog na radu, u imovinsku štetu koju pretrpe članovi (uže) porodice preminulog radnika, spadaju uobičajeni troškovi sahrane, koji uključuju i izdatak za podizanje nadgrobnog spomenika.

Za više informacija o ovom, kao i o drugim pitanjima iz domena radnog prava možete kontaktirati advokata.

Share this post

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *