Blog

PRESTANAK RADNOG ODNOSA EX LEGE, OTKAZ OD STRANE ZAPOSLENOG I SPORAZUMNI PRESTANAK

Radni odnos može prestati na nekoliko načina: po sili zakona, otkazom zaposlenog, sporazumom o prestanku radnog odnosa i otkazom poslodavca. U narednim redovima ćemo vas upoznati sa prva tri modusa prestanka radnog odnosa, sa posebnim osvrtom na prava zaposlenog u domenu otkaznog roka i osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

PRESTANAK RADNOG ODNOSA PO SILI ZAKONA (EX LEGE)

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:

1) ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;

2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova – danom dostavljanja pravnosnažne odluke;

3) ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci – danom stupanja na izdržavanje kazne;

4) ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada – danom početka primenjivanja te mere;

5) u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

Dakle, u pitanju su činjenice koje definitivno onemogućavaju nastavak radnog odnosa, pri čemu je većina subjektivnog karaktera (tiču se samog zaposlenog i njegovog ponašanja).

OTKAZ OD STRANE ZAPOSLENOG

Otkaz ugovora o radu na neodređeno vreme od strane zaposlenog izraz je ustavne slobode rada, koja omogućuje zaposlenom da bez navođenja razloga otkaže radni odnos na neodređeno vreme, uz poštovanje otkaznog roka.

Ukoliko je u pitanju ugovor o radu na određeno vreme, zaposleni nema slobodu jednostranog raskida, pošto je kauza (smisao) ugovora u vezi sa ograničenim trajanjem potrebe poslodavca za zaposlenim.

Izjava zaposlenog o otkazu ugovora o radu u pisanom obliku treba da bude jasna, razumljiva, odnosno važeća je ukoliko je data bez mana volje – pod prinudom, pretnjom ili prevarom. Izjava zaposlenog o raskidu radnog odnosa ne može se ničim uslovljavati – npr. raskidam ugovor o radu za slučaj da nađem posao.

Stavovi sudske prakse: “Stavljanje u izgled disciplinskog ili krivičnog postupka za učinjene radnje na radu ili u vezi sa radom su legalne i legitimne i ne utiču na slobodno ispoljavanje volje zaposlenog – nema pretnje u smislu mane volje”; “Afekat je trenutna reakcija, koja utiče na slobodno ispoljavanje volje. Ukoliko je u konkretnom slučaju zaposleni bio odlučan i uporan u rešenosti da raskine radni odnos i ukoliko je takvo stanje volje kod njega trajalo duže vreme, ne bi se moglo uzeti da je izjava o raskidu radnog odnosa produkt afekta”.

U slučaju otkaza od strane zaposlenog, predviđa se obaveza poštovanja otkaznog roka, čije je trajanje u načelu kraće od otkaznog roka kod otkaza od strane poslodavca. U domaćem pravu, otkazni rok iznosi najmanje 15 dana. Opštim aktom (pravilnik o radu/kolektivni ugovor) može se predvideti duži otkazni rok, ali ne duži od 30 dana.

Zaposleni može otkaz povući do dana navedenog u otkazu (do isteka otkaznog roka), ali poslodavac nije dužan da prihvati povlačenje otkaza.

Zaposleni koji je jednostrano otkazao ugovor o radu nema prava iz socijalnog osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

SPORAZUMNI PRESTANAK RADNOG ODNOSA

Sporazumni prestanak radnog odnosa javlja se na osnovu sporazumnog raskida ugovora o radu, zaključenog između zaposlenog i poslodavca u pisanom obliku. Kao i drugi ugovori (klasični obligacioni), ugovor o radu (na neodređeno ili određeno vreme) može biti raskinut sporazumom stranaka.

Pri tom, sporazum o prestanku radnog odnosa može da bude sadržan u jednom aktu, ali sporazum mogu da čine dva akta: pismeni predlog (ponuda) sa potpisom jedne strane i pismeno prihvatanje predloga (ponude) sa potpisom druge strane. Predlog za zaključenje sporazuma o prestanku radnog odnosa može se povući do njegovog zaključenja.

Sporazum o prestanku radnog odnosa proizvodi pravno dejstvo čim bude zaključen, pošto ima statusno (prestanak radnog odnosa), a ne obligaciono pravno dejstvo – takav akt je neopoziv i ne može se tražiti njegov raskid.

Svejedno je da li je inicijativa za zaključenje ovog sporazuma potekla od poslodavca ili zaposlenog, zaposleni kome prestane radni odnos nema pravo na novčanu naknadu po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Stoga, poslodavac je dužan da zaposlenog pismenim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Radni odnos prestaje na dan zaključenja ili na dan određen u sporazumu.

Radnikova pismena izjava pri zaključenju sporazuma o prestanku radnog odnosa je valjana ako je slobodna i ozbiljna i ako zaposleni u momentu potpisivanja sporazuma ima kontrolu svog ponašanja. Sporazum je punovažan, osim ako je potpisan u zabludi, pod pretnjom ili prevarom.

Za više informacija o ovom pitanju, kao i drugim pitanjima iz domena radnog prava, najbolje je da se obratite advokatu za radno pravo.

Share this post

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *