Blog

ZAKON O STRANCIMA REPUBLIKE SRBIJE – NAJVAŽNIJE NOVINE

Novi Zakon o strancima („Sl. Glasnik RS, broj 24 od 26 marta 2018.) stupio je na snagu 3. oktobra ove godine. Nastao je kao rezultat težnje da se regulativa u ovoj oblasti uskladi sa relevantim Direktivama Evropske Unije, kao i da se otklone svi nedostaci koji su se javljali u praktičnoj primeni ranijeg zakona. U narednim redovima ćemo vam ukazati na najvažnije novine koje donosi novi Zakon o strancima.

PROCENA BEZBEDONOSNOG RIZIKA OD STRANE BIA-A I PRAVO NA ŽALBU

Zakon daje posebnu ulogu Bezbedonosno-informativnoj agenciji (BIA), kao organu nadležnom za zaštitu bezbednosti u Republici Srbiji. Shodno tome, u postupku odlučivanja o pravima i obavezama stranaca u vezi sa ulaskom i boravkom u Srbiji, Ministarstvo unutrašnjih poslova pribavlja mišljenje BIA-e u pogledu procene da li ulazak ili boravak stranca na teritoriji Srbije predstavlja neprihvatljiv bezbedonosni rizik. Zakon sadrži i definiciju neprihvatljivog bezbedonosnog rizika.

„Neprihvatljiv bezbednosni rizik postoji ukoliko raspoloživi podaci i saznanja ukazuju da stranac zagovara, podstiče, pomaže, priprema ili preduzima aktivnosti kojima ugrožava ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, dobra zaštićena međunarodnim pravom i nacionalnu, regionalnu i globalnu bezbednost od značaja za Republiku Srbiju i pravni poredak“.

Kao jedna od značajnih novina inspirisana zaštitom ljudskih prava, jeste pravo na žalbu u slučaju odbijanja ulaska stranca u Srbiju. Naime, ako granična policija proceni da stranac ne ispunjava uslove za ulazak u Srbiju dužna je da, pored upisivanja zabrane u putnu ispravu, o tome izda i pisanu odluku u kojoj se navode razlozi odbijanja, a na koju stranac može izjaviti žalbu Ministarstvu unutrašnjih poslova u roku od 8 dana. Međutim, žalba nema suspenzivno (odlažuće) dejstvo, pa će stranac biti vraćen prvim avionom ili autobusom nazad, pri čemu će u slučaju usvajanja žalbe imati pravo da uđe u Srbiju.

NOVI OSNOVI ZA PRIVREMENI BORAVAK

Zakonom su uvedeni novi osnovi za dobijanje privremenog boravka, a takođe i osnovi koji su se primenjivali u praksi, a nisu bili regulisani zakonom, kao što je vlasništvo nad nepokretnošću u Republici Srbiji.

Shodno tome, kao novi osnovi za privremeni boravak se javljaju : 1) obavljanja verske službe; 2) lečenja i nege; 3) vlasništva nad nepokretnosti; 4) humanitarnog rada; 5) statusa pretpostavljene žrtve trgovine ljudima: 6) statusa žrtve trgovine ljudima.

Zakon propisuje i samostalni odnosno autonomni boravak stranca koji je:

• najmanje 4 godine neprekidno imao privremeni boravak u Srbiji po osnovu spajanja porodice – npr. stranac koji se nakon više godina braka i najmanje 4 godine neprekidnog privremenog boravka po osnovu tog braka razvede od domaćeg državljanina ima pravo da u budućnosti boravi u Srbiji.

• u poslednje 3 godine neprekidno boravio na privremenom boravku po osnovu spajanja u slučaju kada je preminuo državljanin Republike Srbije ili stranac sa kojim se ostvarivalo pravo na spajanje porodice.

PRIVREMENI BORAVAK PO OSNOVU VANBRAČNE ZAJEDNICE

Novi Zakon o strancima zadržava ranije rešenje po kome se privremeni boravak po osnovu spajanja porodice može se odobriti strancu, članu uže porodice državljanina Republike Srbije, članu uže porodice stranca sa odobrenim privremenim boravkom ili stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji, kao i članu uže porodice stranca kome je u Republici Srbiji odobren azil.

Međutim, za razliku od rešenja ranijeg zakona koji je upotrebio jedan nedovoljno određen izraz – supružnici u kontekstu članova uže porodice, novi Zakon o strancima izričito predviđa da se članom porodice imaju smatrati i vanbračni partneri, a sledstveno tome i njihova zajednička maloletna deca.

S obzirom da je raniji Zakon o strancima dopuštao mogućnost da i neka druga lica budu smatrana članovima uže porodice koja mogu, izuzetno, da dobiju boravak u Srbiji koristeći pritom nedovoljno određen izraz drugi rođak, i uslovljavajući primenu ovog izuzetka postojanjem naročito važnih ličnih i humanitarnih razloga za spajanje porodice, postojala je potreba da se novim zakonom uklone ove nejasnoće. Stoga, novim Zakonom su predviđene dve grupe lica koje se pod određenim uslovima mogu smatrati članovima uže porodice.

Izuzetno, članom uže porodice može se smatrati:

1) srodnik po pravoj liniji državljanina Srbije ili stranca kome je odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji ili srodnik po pravoj liniji njegovog supružnika ili vanbračnog partnera, koji zavisi od njih i nema adekvatnu porodičnu brigu u zemlji porekla – npr. unuk ili praunuk

2) punoletno dete državljanina Srbije ili stranca kome je odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji ili punoletno dete njegovog supružnika ili vanbračnog partnera koje nije zaključilo brak, koje ne može da podmiruje svoje potrebe zbog zdravstvenog stanja.

Novi Zakon o strancima sadrži posebnu odredbu koja se odnosi na poligamni brak čime se otklanja do sada prisutna pravna praznina. U slučaju poligamnog braka, spajanje porodice odobriće se samo jednom supružniku i njihovoj zajedničkoj deci do navršenih 18 godina života koja nisu zaključila brak – važi za Arapske zemlje.

PRIVREMENI BORAVAK MALOLETNOG STRANCA ROĐENOG U SRBIJI

Ovo predstavlja još jednu novinu uvedenu novim Zakonom o strancima.

Shodno ranijem zakonskom rešenju, maloletnom strancu rođenom na teritoriji Republike Srbije, privremeni boravak se produžavao na vreme koje je određeno za privremeni boravak jednog od roditelja ili staratelja deteta – dakle po automatizmu bez obaveze da se podnosi formalno zahtev.

Sa druge strane, shodno aktuelnom zakonskom rešenju, roditelj, staratelj ili zakonski zastupnik deteta, kome su oba roditelja strani državljani, dužan je da u roku od tri meseca od rođenja deteta podnese zahtev za odobrenje privremenog boravka za dete.

Privremeni boravak se odobrava na period do kada je odobren privremeni boravak roditelja, staratelja ili zakonskog zastupnika deteta, odnosno na period od jedne godine ukoliko je jedan od roditelja, staratelja ili zakonskog zastupnika deteta stalno nastanjeni stranac.

BRAK IZ KORISTI

Brakom iz koristi smatra se brak koji je sklopljen sa namerom da se strancu omogući ulazak ili boravak u Republici Srbiji suprotno zakonskim uslovima.

Okolnosti koje mogu ukazivati da je brak sklopljen iz koristi zasnivaju se na postojanju opravdane sumnje da supružnici:

1) ne održavaju bračnu zajednicu;
2) se nisu upoznali pre sklapanja braka;
3) ne daju istinite lične podatke;
4) ne govore jezik koji oboje razumeju;
5) da su za sklapanje braka data materijalna sredstva, osim ako se ne radi o sredstvima koja se daju kao miraz, a supružnici dolaze iz zemalja u kojima je davanje miraza običaj;
6) da postoje dokazi ranijih brakova iz koristi na strani bilo kog supružnika u Republici Srbiji ili inostranstvu.

Privremeni boravak, odnosno produženje privremenog boravka radi spajanja porodice neće se odobriti strancu ako se nakon izvršenih provera koje se odnose na okolnosti sklapanja njegovog braka osnovano može pretpostaviti da je brak sklopljen iz koristi, odnosno u cilju odobrenja privremenog boravka. Sve ovo važi i za vanbračnu zajednicu.

STALNO NASTANJENJE STRANCA U SRBIJI

U pogledu instituta stalnog nastanjenja novi Zakon o strancima donosi jednu novinu koja se sastoji u tome da lica koja su imala privremeni boravak u Srbiji po osnovu školovanja ili studiranja ne mogu da podnesu zahtev za stalno nastanjenje. Međutim, ukoliko su pored prethodno navedenog osnova za boravak, u međuvremenu dobili boravak u Srbiji po nekom drugom osnovu – npr. sticanje nekretnine, brak i sl. onda im se za potrebe stalnog nastanjenja priznaje polovina vremena provedenog na privremenom boravku po osnovu školovanja ili studiranja.

Za više informacija o ovom i drugim pitanjima iz domena advokatska kancelarija za prava stranaca obratite se advokatu za strance.
                       

Share this post

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *