Blog

UGOVORI U BEOGRADU – ZABLUDA I NJENE POSLEDICE

„Draga, on uopšte nije onakav kakvim sam ga zamišljala“, jada se prijateljica svojoj prijateljici.

„Nije dobar, pažljiv, nesebičan, a ček me je i prevario. Bila sam u ogromnoj zabludi!“

„Moraš da ga ostaviš“!

„Definitivno raskidam“!

Gajimo zablude kao „zmije u nedrima“, sve dok ne dođe do „ujeda“ i suočavanja sa bolnim istinama nakon kojih se osećamo razočarano i jadno zbog svoje naivnosti i lakomislenosti. Zablude unosimo i u pravne odnose koji ne predstavljaju ništa drugo, do jedan segment međuljudskih odnosa. Zabluda je netačna predstava pravnog subjekta o relevantnim činjenicama, koje su vezane za konkretan ugovor, formirana i održavana u njegovoj svesti bez uticaja drugih lica. Za zablude sami snosimo svu krivicu, u suprotnom reč je o prevari.
Ovaj pravni institut polazi od činjenice da volja pravnog subjekta ima nedostatak (manu) usled čega nije u potpunosti slobodna. Lek za ljubavnu zabludu može da bude raskid veze, slično ovome pravna zabluda se leči poništajem ugovora.

Međutim, postoje situacije kada je već na samom početku jasno da hemije nema, a prevedeno na teren ugovornog prava to znači da među strankama postoji nesporazum. Do nesporazuma dolazi kada među ugovaračima postoji: 1) zabluda o prirodi ugovora (npr. jedan ugovarač veruje da je stvar dobio na poklon, a drugi smatra da je u pitanju kupoprodaja i očekuje isplatu cene) 2) zabluda o osnovu (kauzi) obaveze (npr. lice zaključi ugovor o osiguranju stvari koja je već osigurana) 3) zabluda o predmetu obaveze (npr. kupac kupuje kopiju neke umetničke slike, a veruje da se radi o originalu)

Kad dođe do nesporazuma među strankama ugovor ni ne nastaje, slično parovima koji ne započinju vezu već se sve završi nakon prvog sastanka. Lice koje je u zabludi zaključilo ugovor može da zahteva poništaj pod uslovom da je reč o bitnoj zabludi. Umesto poništaja stranka može da odluči da „živi sa tim gorkim saznanjem“ i tada govorimo o pravnoj konvalidaciji (osnaženju) ugovora, koji definitivno ostaje na snazi.

Pod bitnom zabludom podrazumevamo: 1) zabludu o bitnim svojstvima predmeta (npr. pri kupovini trkačkog motora za koga se ispostavi da ne može da razvije brzinu za moto-trke) 2) zabluda o ličnosti kod ugovora koji se zaključuju intuitu personae (npr. muzička kuća zaključi ugovor sa agentom pevačice Rijane, verujući da je u pitanju američka mega-zvezda, a ustvari se radi o anonimnoj i neafirmisanoj pevačici istog imena) 3) zabluda o motivu kod dobročinih ugovora (npr. poklonimo automobil nekom licu u znak zahvalnosti što nam je spasao život, a kasnije se pokaže da je naš spasilac neko drugi) 4) zabluda o okolnostima koje se po običajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlučujućim za zaključenje ugovora.

Ugovor se može poništiti u roku od godinu dana od dana saznanja za zabludu, ali ne i nakon isteka tri godine od zaključenja ugovora. Onome koga ostavljamo, gotovo uvek dugujemo jedno izvini, naprotiv, u pravnim relacijama izvinjenja ne znače ništa, već savesna ugovorna strana ( koja nije kriva za našu zabludu) ima pravo na naknadu pretrpljene štete zbog poništaja ugovora.

I za kraj, zablude nas mogu skupo koštati, zato budimo oprezni.

Za više informacija u vezi sa ovim pitanjem najbolje je da potražite stručnu pravnu pomoć.
                                                              advokat Ivan Ječmenica, mob. 065/809 54 13

Share this post

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *